87. godišnjica rođenja Zvonka Marića

 


Marićeva palata-porodična kuća Marića u Leskovcu

 

 

2. novembra 2018. god. je 87 godina od rođenja akademika Zvonka Marića. Bio mi je komšija kojeg nikada nisam lično upoznao  ali koji je svojim delom odredio moje zanimanje i pre svega me motivisao da se bavim fizikom. U detinjstvu mi je otac često pričao o jednom čoveku –  „atomskom fizičaru“ koji je živeo stotinjak metara od nas. Za mene je tada  „atomski fizičar“ bilo nešto uzvišeno, nešto čemu sam trebao da težim a istovremeno nešto veoma teško, nešto što ne može svako. Kasnije sam shvatio da je u tome bilo puno istine. Moj radoznali um je jednog dana ušao u taj čarobni svet fizike i shvatio svu njegovu lepotu ali i zahtevnost. Sve više sam shvatao suptilnost fizike i mogućnost da pomoću nje shvatim svet mnogo realnije. Kako se moje znanje proširavalo sve više sam shvatao značaj dela Zvonka Marića. 2013. god. sam magistrirao upravo na temi saznanja: „Ogled o fizičkoj realnosti Zvonka Marića“.

Povodom godišnjice rodjenja Zvonka Marića iz magistarske teze sam izdvojio neke uvodne delove koji odslikavaju delo Zvonka Marića:

“ Крајем 19. века класична физика се нашла у ситуацији да није била у стању да објасни спектар зрачења црног тела. То је навело Макса Планка да 1900. године уведе идеју о
дискретној – квантној природи енергије и да изведе формулу зрачења црног тела. Да би ова формула добила и свој физички смисао потрудио се Алберт Ајнштајн који је, да би објаснио фотоелектрични ефекат, постулирао да се светлосна енергија преноси у квантима који се данас називају фотонима. Ова Ајнштајнова идеја  представља изванредно достигнуће јер, не само што је дала физички смисао Планковој формули већ је и покренула низ дешавања у физици који су резултирали постављањем темеља развоју нове гране физике која се бави атомским и субатомским системима а коју данас називамо Квантна механика.

Темељи Квантне механике су постављени у првој половини 20. века од стрaне Бора, Ајнштајна, де Броја, Шредингера, Хајзенберга и многих других физичара, а сама њена појава довела је до великих последица на теорију сазнања и филозофију које се односе на физику и уопште на људско знање.

То је навело Звонка Марића да изврши детаљну анализу сазнајних и филозофских утицаја појаве Квантне механике на физику и уопште на људско знање и напише монографију „Оглед о физичкој реалности“ [1]. Монографија садржи два дела која су концептуално повезана. У првом делу се проучава проблем физичке реалности у класичној физици, и то у филозофији научног рационализма, филозофији конвенционализма, логичког позитивизма и конструктивизма. У другом делу се бави проблемом физичке реалности у Квантој механици.

Да би проблем физичке реалности проучио у потпуности Звонко Марић је детaљно проучио целокупна дела Алберта Ајнштајна [2,3], Нилса Бора [4], Ервина Шредингера [5], Луја де Броја [6] и Планка [7]. Као резултат  су настале студије [1-7], које је он написао о значају дела ових великих физичара за развој физичке мисли, а нарочито на њихову улогу у тзв. револуцији физике као науке у првој половини 20. века.

Марић је годинама био најистакнутија личност у теоријској физици код нас, што потврђују како његов научни рад  тако и ангажованост на вођењу и усмеравању теоријске физике у Србији [8]. На његову иницијативу се на студије физике Природно математичког факултета уводи нови предмет – Квантна теорија поља, а Марић је био први предавач. Први слушаоци тога курса су постали  истакнути истраживачи у области квантне механике, физике елементарних честица и космологије.

Многи наши, данас истакнути физичари имали су у личности Звонка Марића не само инспирацију већ и особу којој су се могли обратити за консултације и савет као оријентацију за свој рад. Звонко Марић се оправдано сматра као оснивач двеју лабараторија теоријске  физике код нас, у Институту за физику и у ИБК Винча.

Почетком шездесетих година прошлог века Марић је почео сарадњу са нуклеарним физичарима из Института за нуклеарне науке у Орсеју, а почетком седамдесетих са сарадницима школе Луја де Броја, нарочито са Жан Пијер Вижијеом из Института Анри Поенкаре у Паризу. У нуклеарној физици Марић је примењивао добро проверене и утврђене методе и законе квантне механике. У школи Луја де Броја Марић је истрајно радио на отвореним нерешеним питањима заснивања квантне механике. Марићеви сарадници који су се касније укључили у ту сарадњу су данас способни да прате модеран развој ових истраживања који се везује за појмове као што су квантна интерферометрија, квантна оптика, квантни компјутери, квантна телепортација, квантно инжињерство…

Марићев мотив да напише ову књигу вероватно потиче од тога што је боравио у Боровом институту, из кога је Бор водио жестоку расправу са Ајнштајном у вези питања из чланка Ајнштајна, Подолског и Розена (ЕПР) [10]: „Дa ли се квантно-механички опис физичке реалности може сматрати комплетним?“. Пошавши од метафизике и класичне и квантне физике, испреплетаности физике, филозофије и математике, Марић је показао да су питања физичке реалности стара колико и сама наука и описао како су се погледи и схватања о физичкој реалности мењали, развијали и усложњавали. Тако Марићева књига потврђује Ајнштајново схватање да теза о реалности сама по себи нема јасан смисао због свог „метафизичког“ карактера и према томе носи програмски карактер.“

  1.  Z. Marić, Ogled o fizickoj realnosti, (Nolit, Beograd, 1986)
  2.  Z. Marić, „O ulozi Ajnštajnovog stvaralaštva u modernoj fizici”, u Tribina-Anali 1 (Ogranak SANU, Novi Sad, 2005) str. 88-98.
  3. Z. Marić, „Albert Einstein”, u Teorija, urednik A. Kron (Privredni pregled, Beograd, 1979)  str. 5-15.
  4. N. Bohr,   Atomska fizika i ljudsko znanje (Nolit, Beograd, 1985) str. 9-15.
  5. Z. Marić, „Erwin Schrodinger“, u Zbornik predavanja na simpozijumu Ervin Šredinger i nauka našeg veka, urednik M. Božić (Institut za fiziku, PMF – Vinča, Beograd, 1987) str. 25-53.
  6. З. Марић, “Луј де Број“, Sveske fizičkih nauka-СФИН, VI(1) (1993) 2-11.
  7. З. Марић, „Век квантне физике”, у Епоха кванта – 100 година од открића кванта енергије, уредник Ф. Хербут (САНУ, Београд, 2002) стр. 1-21.
  8.   “Избор Звонка Марића  за редовног члана САНУ – реферат“, Свеске физичких наука – СФИН V(2) (1992) 115-121
    10.  A. Einstein, B. Podolski and N. Rosen, “Can quantum-mehanical description of physical reality be considered complete?“, Phys. Rev. 47  (1935) 777.

 

 

 

Dvanaest godina od smrti Zvonka Marića

Namena ovog sajta je da promoviše delo i lik akademika  Zvonka Marića  koji je. nažalost, malo poznat široj javnosti. Naučna zajednica malo čini da ukaže na velike zasluge ovog vanserijskog fiičara. Nakon diplomiranja na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu počeo je da se bavi istraživanjima na Institutu za nuklearne nauke u Vinči. Institut se u to vreme bavio eksperimentalnim istraživanjima  pod vođstvom Pavla Savića i Robert Valena. Teorijskih istraživanja nije bilo i to je bio razlog da ga Insitut uputi na usavršavanje u Dansku, u Školu za teorijsku fiziku Nilsa Bora u Kopenhagenu, od 1956 do 1958. godine. Tamo se oformio kao vrstan teorijski fizičar tako da je već 1960 doktorirao u Beogradu i ubrzo počeo da vodi Labaratoriju za teorijsku fiziku na Institutu za nuklearne nauke u Vunči. Stoga s pravom možemo reći da je Zvonko Marić prvi srpski kvantni fizičar.

Na poziv profesora Aleksandra Milojevića, prvog direktora Instituta za fiziku u Beogradu, Zvonko Marić 1972. godine prelazi na ovaj Institut i osniva Odeljenje za teorijsku fiziku kojim je ujedno i rukovodio i iznedrio plejadu teorijskih fizičara koji danas aktivno rade i postižu svetski priznate rezultate.

Takođe je bitan njegov doprinosu razvoju teorijske fizike na PMF – u u Novom Sadu. Svakako je dobra vest da je ove godine iz Novog Sada preneto njegovo poprsje, koje je uradio novosadski vajar Vladimir T. Jokanović pre 10 godina, na Institut za fiziku u Beogradu. Bista je smeštena u najvećoj sali Instituta koja nosi naziv Zvonko Marić.

    Fotografija biste Zvonka Marića

 18. oktobra 2018. god. navršava se 12 godina od smrti  Zvonka Marića.  U istoriji srpske fizike on će biti zapisan kao jedan od najvećih srpskih fizičara 20. veka.

Neka mu je večna slava!

Fotografija biste je preuzeta sa internet strane  Nauka kroz priče.

86. godišnjica rođenja Zvonka Marića


 

 

 

 

 

 

 

 

 

Tijana, Predrag i Zvonko Marić iz detinjstva

 

Danas je 2. novembar 2017. god., dan kada obeležavamo 86. godišnjicu rodjenja istaknutog fizičara-mislioca akademika Zvonka Marića. Ovaj sajt se trudi da njegovo delo sačuva od zaborava i da ukaže na njegov ogromni uticaj na razvoj fizičke misli u Srbiji. I ne samo to, njegovo enciklopedijsko obrazovanje mu je omogućilo da uvidi potrebu povezivanja fizike sa ostalim naukama i taj problem je shvatio kao kulturološki. Trudio se da na svaki, njemu dostupan način, ovaj problem postavi kao državni. Koliko je u tome uspeo ostavljamo istoriji. Mi ćemo na ovom sajtu uvek potencirati njegov stav.

Upravo zbog toga objavljujemo njegovu biografiju preuzetu sa sajta SANU sa namerom da nove, mladje čitaoce podstaknemo da istraže njegov rad i oplemene i obogate svoj pristup ne samo nauci vec i svom pogledu na svet.

 

„Академик Звонко Марић рођен je 2. новембра 1931. године у Бујановцу.
Основну школу и гимназију завршио је у Лесковцу.

Студирао je физику на Природно-математичком факултету у Београду, где je

дипломирао 1955. године. Исте године запошљава се у Институту за нуклеарне

науке „Борис Кидрич“ у Винчи, где остаје све до јануара 1972. године, када

прелази у Институт за физику CP Србије у Београду.

Од септембра 1956. године до септембра 1958. године налази се на

специјализацији у Институту за теоријску физику у Копенхагену, Данска, где се

бави теоријом нуклеарних модела. По повратку са специјализације, фебруара

  1. године, одбранио je докторску тезу под насловом „Дисперзија светлости

на атомским језгрима“ на Природно-математичком факултету у Београду. Исте

године постаје руководилац Лабораторије за теоријску физику у ИБК-Винча,

којом руководи све до 1972. године.

Tоком свих тих година, паралелно са научноистраживачким радом и

руковођењем Лабораторије за теоријску физику у ИБК-Винча, бавио се и

наставним радом на факултету. Године 1962. изабран је за хонорарног доцента

на катедри физике ПМФ у Београду, a 1967. године и на ПМФ у Новом Саду.

Држао je курсеве из механике, статистичке физике и теорије поља.

Истовремено je био ангажован и као наставник на последипломским студијама

смера теоријске физике на ПМФ у Београду, где je држао курсеве: нуклеарна

физика, физика елементарних честица, виша квантна механика, квантна

теорија поља и заснивање статистичке физике неравнотежних система.

У Институт за физику CP Србије у Београду прелази 1972. године, где оснива и

руководи радом Лабораторије за теоријеку физику све до 1977. године.

У периоду од 1970 – 1972, 1974-1976, 1979- 1985. године налази се као

професор пo позиву (visiting professor) у Институту за нуклеарну физику, Орсеј,

Француска. У више наврата је боравио у Европском центру за нуклеарна

истраживања CERN у Женеви (Швајцарска) и у Обједињеном Институту за

нуклеарне науке Дубна, СССР. Био je члан организационих комитета многих

конференција и специјализованих школа.

За дописног члана CAHУ изабран je 12. децембра 1985. године, за редовног

члана изабран je 21. априла 1997. године.

Академик Звонко Марић умро је 18. октобра 2006. године, после краће и тешке болести.“

Извор: интернет страна САНУ

Jedanaest godina od smrti Zvonka Marića

 

Ovog meseca sam posetio Institut za Fiziku u Zemunu i prošao pored kabineta u kojem je delao  Zvonko Marić. Sa njegovim bivšim asistentom-saradnikom dr Dušanom Arsenovićem (sada naučnim savetnikom) sam prokomentarisao kako je Institut radio u „vreme“ Zvonka Marića. „Za one koji poznaju njegov rad sam prolaz pored njegovog kabineta izaziva, pored poštovanja, i niz sećanja na jednostavno-velikog čoveka kakav je on bio“ rekao je Arsenović. Možda u tim rečima leži tajna zvana „Zvonko Marić“. Svoje početke bavljenja naukom napravio je u jednom izrazito totalitarno-komunističkom vremenu, ali to mu nije smetalo da napreduje. Vrata su mu bila svuda otvorena, institut je radio punom snagom a on je više puta dovodio istaknute svetske fizičare da gostuju i razmenjuju iskustva sa našim naučnicima. Iako filozof po ubeđenju, taj talenat je koristio za filozofsko naučne i kulturne diskusije (uglavnom u njegovoj kući gde su se skupljala eminentna naučno-kulturna imena tog vremena) a ne na političku kritiku (za koju je itekako imao razloga jer je poticao iz porodice bivšeg imućnog apotekara). Jednostavno je svoju energiju trošio na nauku i na ljude koji se njome bave i nastojao da svoju poziciju iskoristi u promociji nauke (ne samo fizike) svuda gde je imao prilike. Bio je „čovek od ugleda“ i „gospodin“ i kao takav izazivao poštovanje i običnog čoveka i ljudi od nauke. Njegovi saradnici, prijatelji i rođaci imali su u njemu primer i većina njih su danas poznata i priznata imena u našoj i svetskoj nauci.

18. oktobra 2017. godine se navršava 11 godina od njegove smrti. On je i dalje inspiracija mnogim fizičarima, umetnicima, lekarima i drugima,  tj. ljudima svih profesija kojima je nauka svakodnevnica a koji poznaju njegovo delo. Zato će uvek živeti u njihovim sećanjima.

Neka mu je večna slava!

Autor sajta – fizičar.