Dvanaest godina od smrti Zvonka Marića

Namena ovog sajta je da promoviše delo i lik akademika  Zvonka Marića  koji je. nažalost, malo poznat široj javnosti. Naučna zajednica malo čini da ukaže na velike zasluge ovog vanserijskog fiičara. Nakon diplomiranja na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu počeo je da se bavi istraživanjima na Institutu za nuklearne nauke u Vinči. Institut se u to vreme bavio eksperimentalnim istraživanjima  pod vođstvom Pavla Savića i Robert Valena. Teorijskih istraživanja nije bilo i to je bio razlog da ga Insitut uputi na usavršavanje u Dansku, u Školi za teorijsku fiziku Nilsa Bora u Kopenhagenu, od 1956 d0 1958. godine. Tamo se oformio kao vrstan teorijski fizičar tako da je več 1960 doktorirao u Beogradu i ubrzo počeo da vodi Labaratoriju za teorijsku fiziku na Institutu za nuklearne nauke u Vunči. Stoga s pravom možemo reći da je Zvonko Marić prvi srpski kvantni fizičar.

Na poziv profesora Aleksandra Milojevića, prvog direktora Instituta za fiziku u Beogradu, Zvonko Marić 1972. godine prelazi na ovaj Institut i osniva Odeljenje za teorijsku fiziku kojim je ujedno i rukovodio i iznedrio plejadu teorijskih fizičara koji danas aktivno rade i postižu svetski priznate rezultate.

Takođe je bitan njegov doprinosu razvoju teorijske fizike na PMF – u u Novom Sadu. Svakako je dobra vest da je ove godine iz Novog Sada preneto njegovo poprsje, koje je uradio novosadski vajar Vladimir T. Jokanović pre 10 godina, na Institut za fiziku u Beogradu. Bista je smeštena u najvećoj sali Instituta koja nosi naziv Zvonko Marić.

    Fotografija biste Zvonka Marića

 18. oktobra 2018. god. navršava se 12 godina od smrti  Zvonka Marića.  U istoriji srpske fizike on će biti zapisan kao jedan od najvećih srpskih fizičara 20. veka.

Neka mu je večna slava!

Fotografija biste je preuzeta sa internet strane  Nauka kroz priče.

86. godišnjica rođenja Zvonka Marića


 

 

 

 

 

 

 

 

 

Tijana, Predrag i Zvonko Marić iz detinjstva

 

Danas je 2. novembar 2017. god., dan kada obeležavamo 86. godišnjicu rodjenja istaknutog fizičara-mislioca akademika Zvonka Marića. Ovaj sajt se trudi da njegovo delo sačuva od zaborava i da ukaže na njegov ogromni uticaj na razvoj fizičke misli u Srbiji. I ne samo to, njegovo enciklopedijsko obrazovanje mu je omogućilo da uvidi potrebu povezivanja fizike sa ostalim naukama i taj problem je shvatio kao kulturološki. Trudio se da na svaki, njemu dostupan način, ovaj problem postavi kao državni. Koliko je u tome uspeo ostavljamo istoriji. Mi ćemo na ovom sajtu uvek potencirati njegov stav.

Upravo zbog toga objavljujemo njegovu biografiju preuzetu sa sajta SANU sa namerom da nove, mladje čitaoce podstaknemo da istraže njegov rad i oplemene i obogate svoj pristup ne samo nauci vec i svom pogledu na svet.

 

„Академик Звонко Марић рођен je 2. новембра 1931. године у Бујановцу.
Основну школу и гимназију завршио је у Лесковцу.

Студирао je физику на Природно-математичком факултету у Београду, где je

дипломирао 1955. године. Исте године запошљава се у Институту за нуклеарне

науке „Борис Кидрич“ у Винчи, где остаје све до јануара 1972. године, када

прелази у Институт за физику CP Србије у Београду.

Од септембра 1956. године до септембра 1958. године налази се на

специјализацији у Институту за теоријску физику у Копенхагену, Данска, где се

бави теоријом нуклеарних модела. По повратку са специјализације, фебруара

  1. године, одбранио je докторску тезу под насловом „Дисперзија светлости

на атомским језгрима“ на Природно-математичком факултету у Београду. Исте

године постаје руководилац Лабораторије за теоријску физику у ИБК-Винча,

којом руководи све до 1972. године.

Tоком свих тих година, паралелно са научноистраживачким радом и

руковођењем Лабораторије за теоријску физику у ИБК-Винча, бавио се и

наставним радом на факултету. Године 1962. изабран је за хонорарног доцента

на катедри физике ПМФ у Београду, a 1967. године и на ПМФ у Новом Саду.

Држао je курсеве из механике, статистичке физике и теорије поља.

Истовремено je био ангажован и као наставник на последипломским студијама

смера теоријске физике на ПМФ у Београду, где je држао курсеве: нуклеарна

физика, физика елементарних честица, виша квантна механика, квантна

теорија поља и заснивање статистичке физике неравнотежних система.

У Институт за физику CP Србије у Београду прелази 1972. године, где оснива и

руководи радом Лабораторије за теоријеку физику све до 1977. године.

У периоду од 1970 – 1972, 1974-1976, 1979- 1985. године налази се као

професор пo позиву (visiting professor) у Институту за нуклеарну физику, Орсеј,

Француска. У више наврата је боравио у Европском центру за нуклеарна

истраживања CERN у Женеви (Швајцарска) и у Обједињеном Институту за

нуклеарне науке Дубна, СССР. Био je члан организационих комитета многих

конференција и специјализованих школа.

За дописног члана CAHУ изабран je 12. децембра 1985. године, за редовног

члана изабран je 21. априла 1997. године.

Академик Звонко Марић умро је 18. октобра 2006. године, после краће и тешке болести.“

Извор: интернет страна САНУ

Jedanaest godina od smrti Zvonka Marića

 

Ovog meseca sam posetio Institut za Fiziku u Zemunu i prošao pored kabineta u kojem je delao  Zvonko Marić. Sa njegovim bivšim asistentom-saradnikom dr Dušanom Arsenovićem (sada naučnim savetnikom) sam prokomentarisao kako je Institut radio u „vreme“ Zvonka Marića. „Za one koji poznaju njegov rad sam prolaz pored njegovog kabineta izaziva, pored poštovanja, i niz sećanja na jednostavno-velikog čoveka kakav je on bio“ rekao je Arsenović. Možda u tim rečima leži tajna zvana „Zvonko Marić“. Svoje početke bavljenja naukom napravio je u jednom izrazito totalitarno-komunističkom vremenu, ali to mu nije smetalo da napreduje. Vrata su mu bila svuda otvorena, institut je radio punom snagom a on je više puta dovodio istaknute svetske fizičare da gostuju i razmenjuju iskustva sa našim naučnicima. Iako filozof po ubeđenju, taj talenat je koristio za filozofsko naučne i kulturne diskusije (uglavnom u njegovoj kući gde su se skupljala eminentna naučno-kulturna imena tog vremena) a ne na političku kritiku (za koju je itekako imao razloga jer je poticao iz porodice bivšeg imućnog apotekara). Jednostavno je svoju energiju trošio na nauku i na ljude koji se njome bave i nastojao da svoju poziciju iskoristi u promociji nauke (ne samo fizike) svuda gde je imao prilike. Bio je „čovek od ugleda“ i „gospodin“ i kao takav izazivao poštovanje i običnog čoveka i ljudi od nauke. Njegovi saradnici, prijatelji i rođaci imali su u njemu primer i većina njih su danas poznata i priznata imena u našoj i svetskoj nauci.

18. oktobra 2017. godine se navršava 11 godina od njegove smrti. On je i dalje inspiracija mnogim fizičarima, umetnicima, lekarima i drugima,  tj. ljudima svih profesija kojima je nauka svakodnevnica a koji poznaju njegovo delo. Zato će uvek živeti u njihovim sećanjima.

Neka mu je večna slava!

Autor sajta – fizičar.

85. godišnjica rodjenja Zvonka Marića

 

 

blagoje-sa-porodicom1
Na današnji dan pre 85 godina rođen je Zvonko Maric, čovek koji je, kao retko ko, uspeo da spoji svoj talenat sa upornim i sistematskim radom. Ulazio je u svet nepoznatog ne kao slučajni prolaznik već kao i njegov pripadnik, tako da je izgledalo da je sasvim normalno da je predodređen za velika dela. Govorio je i pisao jezikom koji ponekad nije bio razumljiv običnom čoveku, ali to je bilo samo zbog višeslojnosti njegovog talenta. Uglavnom su iz njegovih reči, saveta i delovanja proizilazile smernice za delovanje onih koji su imali tu sreću da sarađuju sa njim. Filozof po ubeđenju svuda je tražio dubinu i nijanse, u tom trenutku samo njemu vidljive. Potom je to veoma uspešno prenosio na one koji su bili uporni da ga prate na putu otkrivanja realnosti. Za to mu nije bilo dovoljno samo poznavanje nauke i filozofije, već i književnosti i muzike. Zbog toga se može reći da je bio Gospodin, u svakom smislu te reči.

Možda čitaocima uspem da približim taj svet ingenzioznosti jednim primerom iz njegove monografije „Ogled o fizičkoj realnosti“. Naime, istražujući Galilejovo viđenje realnosti istakao je da je on (Galilej) bio jako prekupiran razmišljanjem o dubini običnog jednako – ubrzanog kretanja. Brzina se kod takvog kretanja menja za isti iznos svake sekunde,…. ali šta se dešava sa tom brzinom u toku te jedne sekunde? Priznaćete, jako nezgodno ali i pitanje koje vodi stvaralaštvu.

Zato je poruka čitaocima na ovaj dan da čitaju Zvonka na svoj način, vodeći računa o višeslojnosti njegovih razmišljanja. Možda se tako približe istini, a samim tim i sebi.