87. godišnjica rođenja Zvonka Marića

 


Marićeva palata-porodična kuća Marića u Leskovcu

 

 

2. novembra 2018. god. je 87 godina od rođenja akademika Zvonka Marića. Bio mi je komšija kojeg nikada nisam lično upoznao  ali koji je svojim delom odredio moje zanimanje i pre svega me motivisao da se bavim fizikom. U detinjstvu mi je otac često pričao o jednom čoveku –  „atomskom fizičaru“ koji je živeo stotinjak metara od nas. Za mene je tada  „atomski fizičar“ bilo nešto uzvišeno, nešto čemu sam trebao da težim a istovremeno nešto veoma teško, nešto što ne može svako. Kasnije sam shvatio da je u tome bilo puno istine. Moj radoznali um je jednog dana ušao u taj čarobni svet fizike i shvatio svu njegovu lepotu ali i zahtevnost. Sve više sam shvatao suptilnost fizike i mogućnost da pomoću nje shvatim svet mnogo realnije. Kako se moje znanje proširavalo sve više sam shvatao značaj dela Zvonka Marića. 2013. god. sam magistrirao upravo na temi saznanja: „Ogled o fizičkoj realnosti Zvonka Marića“.

Povodom godišnjice rodjenja Zvonka Marića iz magistarske teze sam izdvojio neke uvodne delove koji odslikavaju delo Zvonka Marića:

“ Крајем 19. века класична физика се нашла у ситуацији да није била у стању да објасни спектар зрачења црног тела. То је навело Макса Планка да 1900. године уведе идеју о
дискретној – квантној природи енергије и да изведе формулу зрачења црног тела. Да би ова формула добила и свој физички смисао потрудио се Алберт Ајнштајн који је, да би објаснио фотоелектрични ефекат, постулирао да се светлосна енергија преноси у квантима који се данас називају фотонима. Ова Ајнштајнова идеја  представља изванредно достигнуће јер, не само што је дала физички смисао Планковој формули већ је и покренула низ дешавања у физици који су резултирали постављањем темеља развоју нове гране физике која се бави атомским и субатомским системима а коју данас називамо Квантна механика.

Темељи Квантне механике су постављени у првој половини 20. века од стрaне Бора, Ајнштајна, де Броја, Шредингера, Хајзенберга и многих других физичара, а сама њена појава довела је до великих последица на теорију сазнања и филозофију које се односе на физику и уопште на људско знање.

То је навело Звонка Марића да изврши детаљну анализу сазнајних и филозофских утицаја појаве Квантне механике на физику и уопште на људско знање и напише монографију „Оглед о физичкој реалности“ [1]. Монографија садржи два дела која су концептуално повезана. У првом делу се проучава проблем физичке реалности у класичној физици, и то у филозофији научног рационализма, филозофији конвенционализма, логичког позитивизма и конструктивизма. У другом делу се бави проблемом физичке реалности у Квантој механици.

Да би проблем физичке реалности проучио у потпуности Звонко Марић је детaљно проучио целокупна дела Алберта Ајнштајна [2,3], Нилса Бора [4], Ервина Шредингера [5], Луја де Броја [6] и Планка [7]. Као резултат  су настале студије [1-7], које је он написао о значају дела ових великих физичара за развој физичке мисли, а нарочито на њихову улогу у тзв. револуцији физике као науке у првој половини 20. века.

Марић је годинама био најистакнутија личност у теоријској физици код нас, што потврђују како његов научни рад  тако и ангажованост на вођењу и усмеравању теоријске физике у Србији [8]. На његову иницијативу се на студије физике Природно математичког факултета уводи нови предмет – Квантна теорија поља, а Марић је био први предавач. Први слушаоци тога курса су постали  истакнути истраживачи у области квантне механике, физике елементарних честица и космологије.

Многи наши, данас истакнути физичари имали су у личности Звонка Марића не само инспирацију већ и особу којој су се могли обратити за консултације и савет као оријентацију за свој рад. Звонко Марић се оправдано сматра као оснивач двеју лабараторија теоријске  физике код нас, у Институту за физику и у ИБК Винча.

Почетком шездесетих година прошлог века Марић је почео сарадњу са нуклеарним физичарима из Института за нуклеарне науке у Орсеју, а почетком седамдесетих са сарадницима школе Луја де Броја, нарочито са Жан Пијер Вижијеом из Института Анри Поенкаре у Паризу. У нуклеарној физици Марић је примењивао добро проверене и утврђене методе и законе квантне механике. У школи Луја де Броја Марић је истрајно радио на отвореним нерешеним питањима заснивања квантне механике. Марићеви сарадници који су се касније укључили у ту сарадњу су данас способни да прате модеран развој ових истраживања који се везује за појмове као што су квантна интерферометрија, квантна оптика, квантни компјутери, квантна телепортација, квантно инжињерство…

Марићев мотив да напише ову књигу вероватно потиче од тога што је боравио у Боровом институту, из кога је Бор водио жестоку расправу са Ајнштајном у вези питања из чланка Ајнштајна, Подолског и Розена (ЕПР) [10]: „Дa ли се квантно-механички опис физичке реалности може сматрати комплетним?“. Пошавши од метафизике и класичне и квантне физике, испреплетаности физике, филозофије и математике, Марић је показао да су питања физичке реалности стара колико и сама наука и описао како су се погледи и схватања о физичкој реалности мењали, развијали и усложњавали. Тако Марићева књига потврђује Ајнштајново схватање да теза о реалности сама по себи нема јасан смисао због свог „метафизичког“ карактера и према томе носи програмски карактер.“

  1.  Z. Marić, Ogled o fizickoj realnosti, (Nolit, Beograd, 1986)
  2.  Z. Marić, „O ulozi Ajnštajnovog stvaralaštva u modernoj fizici”, u Tribina-Anali 1 (Ogranak SANU, Novi Sad, 2005) str. 88-98.
  3. Z. Marić, „Albert Einstein”, u Teorija, urednik A. Kron (Privredni pregled, Beograd, 1979)  str. 5-15.
  4. N. Bohr,   Atomska fizika i ljudsko znanje (Nolit, Beograd, 1985) str. 9-15.
  5. Z. Marić, „Erwin Schrodinger“, u Zbornik predavanja na simpozijumu Ervin Šredinger i nauka našeg veka, urednik M. Božić (Institut za fiziku, PMF – Vinča, Beograd, 1987) str. 25-53.
  6. З. Марић, “Луј де Број“, Sveske fizičkih nauka-СФИН, VI(1) (1993) 2-11.
  7. З. Марић, „Век квантне физике”, у Епоха кванта – 100 година од открића кванта енергије, уредник Ф. Хербут (САНУ, Београд, 2002) стр. 1-21.
  8.   “Избор Звонка Марића  за редовног члана САНУ – реферат“, Свеске физичких наука – СФИН V(2) (1992) 115-121
    10.  A. Einstein, B. Podolski and N. Rosen, “Can quantum-mehanical description of physical reality be considered complete?“, Phys. Rev. 47  (1935) 777.

 

 

 

Nema komentara

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Leave a comment