Deset godina od smrti Zvonka Marića

 

 

Zvonko Maric

 

18.10.2016. godine navršava se deset godina od smrti našeg istaknutog akademika, fizičara i borca za razvoj nauke u Srbiji. Dobro bi nam došlo njegovo prisustvo u sadašnjim dešavanjima u nauci , njegove organizatorske sposobnosti i veze sa  vrhunskim naučnicima i filozofima širom sveta. Odsustvo ideja da se nauka konsiliduje, pasivnost i borba za golu egzistenciju mladih nučnika dovoljno govore koliko on nedostaje nauci.

Autor je objavio puno članaka o njegovom radu, sposobnostima i njegovoj neprekidnoj borbi za održivost i napredak nauke u Srbiji, tako da može sa žaljenjem da konstatuje da ćemo, verovatno, dugo čekati da se na naučnoj sceni  pojavi čovek takviog kredibiliteta. I ne samo to, primećuje se udaljavanje fizičara (i ne samo fizičara) od filozofije. Majka svih nauka kao da sve manje treba nauci. Zbog toga i ne treba da čudi odsustvo ideja jer je Zvonko stalno naglašavao potrebu povezivanja fizike i drugih nauka sa filozofijom.

Otuda i potreba da se stalno podsećamo na Zvonka Marića-naučnika, filozofa i ljubitelja pisane reči.

Na ovaj dan, preporučujem posetiocima ovog sajta da pregledaju postove o njemu i sami donesu određene zaključke.

Neka mu je večna slava!

84. godišnjica rođenja Zvonka Marića

 

Zvonko Maric

 

Danas je 2. novembar, dan kada obeležavamo godišnjicu rođenja akademika Zvonka Marića. Ove godine biće to 84 godina od kada je rođen čovek kome srpska fizika duguje mnogo, a i mi fizičari, bez obzira kojom oblašcu fizike se bavili. Njegovo ime i delo je utkano u svaku oblast fizike, koje je Zvonko pažljivo proučavao sa ciljem da pronikne što dublje u fizičku realnost. A to je već domen metafizike i filozofskog pristupa problemu fizičke realnosti. No, bez obzira na to, taj pristup je kod Zvonka prikazan tako da navodi fizičare, i ne samo njih, da shvate neminovnost potrebe da ljudski um bude sve otvoreniji i spremniji da prihvati sve dublje zalaženje fizike u druge nauke kako bi „svet“ sagledali u svoj njegovoj različitosti i bogatstvu. Zato se slobodno može reći da je on fiziku shvatao kao i umetnost razmišljanja.
Kako ovaj  svet učiniti boljim? To je pitanje koje svaki čovek, bez obzira na obrazovanje, treba da postavlja sebi kao primarno. A Zvonko je svojim delom pokazao da humanizacija fizike leži u njenoj definiciji, potrebi da se neprekidno otkriva novo i da se ono primeni na realan život. A to je nemoguće bez povezivanja fizike sa drugim naukama.

Ukazivanje na značaj fizike kroz njenu implementaciju u svim oblastima života, to je zadatak koji svaki fizičar mora da postavi sebi za cilj. Tako je razmišljao Zvonko a tako bi trebali i mi.

Radi toga smo od prošle godine i počeli u Leskovcu sa organizovanjem tribine povodom godišnjice rođenja Zvonka Marića. Ove godine daćemo prioritet mladima da oni, na svoj način, obeleže godišnjicu rođenja svog sugrađanina akademika Zvonka Marića.

U toku novembra podružnica Društva fizičara Srbije u Leskovcu organizovaće tribinu povodom godišnjice rođenja Zvonka Marića čiji će cilj biti onaj isti koji je imao i Zvonko: ukazivanje na značaj i uticaj  proučavanja fizike u svim oblastima života.

 

Devet godina od smrti Zvonka Marića

Zvonko Maric

 

 

18.10.2015. godine se navršava devet godina od smrti velikana srpske fizičke misli – Zvonka Marića. Srpskoj fizici ostavio je u nasledje, osim svojih naučnih radova, plejadu vrsnih nastavljača njegovog pristupa fizici i nauci uopšte. Svoj istančan ukus u umetnosti utkao je u živote svih onih koji su imali prilike da se druže sa njim. Njegovo enciklopedijsko obrazovanje osecalo se u njegovim mnogobrojnim predavanjima u kojima je znao da nauku interpretira sa takvom lakoćom da je bilo zadovoljstvo slušati ga.

Danas smo svedoci da fizika,  pre svega kvantna, sve više nalazi primenu u drugim naukama. Počinje da se aktualizuje Kvantna medicina povezujući tradicionalnu medicinu sa hiljadugodišnjim iskustvom istočnjačke medicine. Dijagnostičke metode se proširuju na dobrobit čovečanstva najvećim delom zhvaljujući razvoju fizike, ali i ljudima koji su uporno ukazivali na značaj fizike i neminovnost da njene teorije moraju da ostanu otvorene.

Zato Zvonko nikada nije fiziku tretirao kao nauku u kojoj je sve već najvećim delom rečeno. Naprotiv, uporno je govorio da su njeni horizonti promenljivi i onakvi su trenutno kako smo u stanju da ih vidimo. Filozofski pogled na fizičku realnost se izgradjuje neprekidno, menja i prilagodjava naučnim otkrićima i zato rasprava o fizičkoj realnosti ostaje nedorečena jer nismo u stanju da je, postojećim znanjima, vodimo na način koji bi garantovao istinitost.

Zadovoljstvo je čitati njegovu monografiju „Ogled o fizičkoj realnosti“ jer svaki ponovni susret sa njom samo pokazuje da je uvek aktuelna i podstičuća kako u naučnom tako i u filozofskom smislu.

Zato i svako pisanje o Zvonku ostaje nedorečeno, pa tako i ovo.

Neka mu je večna slava!

Prim.dr Predrag Marić -ponovo aktuelan

 

Predrag Maric

Prim. dr Predrag (Blagoje) Marić(1934-2002) neuropsihijatar i akupunkturista

 

Da i rutinski odlazak lekaru može da deluje inspirativno (u istraživačkom smislu) dokaz je ovaj članak i pretpostavljam, još mnogo njih u mom budućem istraživanju stvaralaštva još jednog vrhunskog intelektualca kojeg je dala porodica Marić. Reč je o Prim.dr Predragu Mariću inače rođenom bratu akademika Zvonka Marića kome je ovaj sajt i namenjen.
Iz neformalnog razgovora sa lekarkom saznao sam da trenutno specijalizira Kvantnu medicinu. Pošto je Kvantna mehanika   oblast mog istraživačkog rada, to mi je tema razgovora bila bliska i interesantna. Međutim, kada sam joj pomenuo Zvonka Marića i njegov veliki doprinos Kvantnoj teoriji polja oduševljeno je pomenula Predraga Marića i akupunkturu. Reč je o knjizi „Akupunktura u psihosomatici“,  izdatoj davne 1998. godine, čiji je autor Prim.dr Predrag Marić, a koju oni koriste u svojoj specijalizaciji. Na obostrano zadovoljstvo smo razmenili neke podatke o Predragu Mariću i njegovom pionirskiom radu (u tadašnjoj komunističkoj SFRJ) na povezivanju tradicionalne zapadne medicine i hiljadugodišnjeg istočnjačkog iskustva u lečenju bez medikamenata – akupunkture.

Izašao sam iz ordinacije sa informacijama koje su za mene bile novina ali i podstrek da se pobliže upoznam sa stvaralaštvom Predraga Marića. Uz pomoć interneta i prepiske sa kćerkom Predraga Marića, Doc.dr Nadjom Marić Bojović , uspeo sam da dođem do dosta podataka o, do tada meni malo poznatom, čoveku čiji je rad u medicini obeležio jedan vremenski period života Leskovca, Vlasotinaca, Beograda i bivše SFRJ u kojem je trebalo dosta volje i hrabrosti baviti se povezivanjem akupunkture sa tradicionalnom zapadnom medicinom. Još više me je (pozitivno) iznenadilo saznanje da je on bio i vrhunski intelektualac i veoma talentovani pisac. Bio je veliki prijatelj tadašnjeg disidenta Nikolaja Timčenka, koji je u Predragovom književnom radu prepoznao izuzetnan talenat i (po kazivanju Prof.dr Dušana Janjića, njihovog savremenika) podržavao ga u tome. Može se konstatovati da je velika šteta za našu kniževnost što je kasno počeo sa pisanjem.

Ostaje da se istraži koliko su druženje sa disidentom Timčenkom (vrhunskim intelektualcem, veoma cenjenom i uvažavanom u kulturnim krugovima bivše SFRJ ali i smatranim opasnim po tadašnji režim) i njegov istrajni rad na primeni akupunkture u tradicionalnoj medicini (gde je takođe nailazio na neshvatanje kolega) uticali na njegov životni put.

Preporučujem čitaocima da se preko linkova koje sam dao upoznaju sa  biografijom i kratkim opisom njegovog naučnog i književnog rada, akupunkturom i kvantnom medicinom kao i ličnošću Nikolaja Timčenka (linkovi vode na Vikipediju).
U narednim člancima pokušaću da opširnije prikažem naučni i književni rad Prim.dr Predraga Marića koji ga svrstava u krug ljudi koje ćemo pamtiti. Možda o tome dosta govori zahvalnica koju je napisao u predgovoru svoje knjige „Pun mesec nad Vlasinskim jezerom“:

„Захвалница
Захваљујем пријатељима Благоју Станковићу, Борисаву Станковићу, Гуги Трајковић, Ивану Павлову, Kарлу Густаву Јунгу, Лао Це-у, Нади Милутиновић, Настасији Kарчић, Радовану Н. Kазимировићу, Томасу С. Елиоту, Селиму Месиревићу, Фјодору Достојевском и многим другим чије би набрајање премашило обим ове књиге, јер сам од њихових дарова, као зидар од опека, саградио ово здање. Имена сам поређао азбучно јер нас Бог тако познаје. Презимена му, колико знам, нису посебно важна.
Стварању ове књиге на специфичан начин допринели су и моји непријатељи чији је списак такође дугачак, углавном у равнотежи са првим, мада је било периода када ми је изгледало да их је много, небројано много више.
Не могу их именовати као сто сам набројао дванаест пријатеља, јер још нисам упознао структуру Сотониног штаба и само претпостављам да их је осамнаест –осамнаест антиапостола: три пута по шест. Kао 6 6 6.
Пријатељима захваљујем, а за непријатеље је као баjаги казна – успех мале Хајдучице.
Предраг Марић, 1998. “

mr Dragan Dimić