15 godina od smrti akademika Zvonka Marića

18. oktobra se navršava 15 godina od smrti akademika Zvonka Marića. Ove godine je grad Leskovac posthumno dodelio Oktobarsku medalju Zvonku Mariću. Na svečanoj sednici Skupčtine grada 11. oktobra 2021. god. nagradu je primio direktor Instituta za fiziku u Beogradu, dr Aleksandar Bogojević.  Dobro  je da se Leskovac ipak setio svog velikog sugrađana i odao mu priznanje. Na trenutak se Zvonko vratio u svoj grad i, 15 godina nakon smrti, podsetio leskovčane na svoje delo koje je, nesumnjivo, izuzetno.

Na sajtu Instituta za fiziku u Beogradu, objavljen je članak o tom dogadjaju i mi ga prenosimo u celini:

 

 

ПРИЗНАЊА: Медаља академику Звонку Марићу постхумно додељена у Лесковцу

Академику Звонко Марићу (1931-2006), пиониру квантне физике у Србији и једном од „очева“ Института за физику у Београду, постухмно је у Лесковцу додељена Медаља за изузетне заслуге. На свечаности у граду где је Марић завршио основну школу и гимназију, одржаној 11. октобра 2021. године поводом Дана ослобођења Лесковца у Другом светском рату, нашем великом квантном физичару одато је признање „због изузетног доприноса афирмацији физике и промоцији града Лесковца у земљи и иностранству“.

Награду је на свечаној седници Скупштине града Лесковца у сали Народног позоришта примио директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић. „Звонко Марић је нит која повезује Институт за физику и Лесковац“, рекао је др Богојевић, нагласивши да је као један од родоначелника Института Марић отворио домаћа истраживања у веома важној области физике, али и да је увек носио дух града Лесковца.

Захваливши се Лесковчанима што негују сећање на лик и дело свог славног суграђанина, директор Института је изразио и наду да ће у лесковачкој гимназији, у којој се иначе додељује плакета посвећена Звонку Марићу, нови млади људи определити за пут физике и потом, доћи на Институт за физику У Београду.

Звонко Марић је најзначајнији теоретичар у домаћој физици друге половине двадесетог века. Након формирања првих истраживачких група, само десет година по оснивању, 1972. године, Марић се прикључује тадашњем Институту за физику у Београду и пресудно утиче на његов убрзани развој. Марић се бавио квантном механиком и обојио начин размишљања о савременој физици који је и данас присутан на Институту.

Основну школу и гимназију Марић је завршио у Лесковцу, а физику је студирао на тадашњем Природно-математичком факултету у Београду. Докторирао је 1960. године са тезом „Дисперзија светлости на атомским језгрима“ и био један од првих домаћих доктора физике. Сарађивао је са бројним истраживачима из Европе и подстакао развој више генерација домаћих физичара. За књигу „Оглед о физичкој реалности“ добио је Нолитову награду. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Медаља града Лесковца биће изложена у сали Института која носи име Звонка Марића.

Fotografije objavljene u ovom članku, osim portreta Zvonka Marića, su vlasništvo Instituta za fiziku.

89. godišnjica rođenja Zvonka Marića

2. novembra 2020. god. navršava se 89 godina od rođenja akademika Zvonka Marića.

 

Zvonko Marić sa bratom Predragom u Leskovcu

Zgodno je da pročitamo kakve je uspomene na rodni Bujanovac a zatim i Leskovac (u kome je proveo detinjstvo i đačko doba) nosio u sebi  Zvonko Marić. Na 50 godina od osnivanja Instituta Vinča na poziv Miloša Jevtića urednika emisije „Gost Drugog programa“ Zvonko Marić je bio gost. Ovaj intervju je objavljen u knjizi Miloša Jevtića „Razgovori sa Vinčancima“ . Deo tog intervjua  opisuje Zvonkove uspomene na detinjstvo, osnovnu školu i gimnaziju:

Miloš Jevtić

Hvala Vam što govorite za Radio Beograd, za ciklus emisija “ Gost Drugog programa“. Drago nam je što govorite u godini kada Institut Vinča, Vaš naučni zavičaj, slavi veliki i važan jubilej – 50 godina uspešnog i značajnog rada…Namera ovih razgovora je, inače, da se kroz njih predstave život i rad naših značajnih stvaralaca. To su, u stvari, razgovori – portreti. Otuda, ovaj Vaš radio – portret započinjemo molbom da se podsetite svog prvog životnog razdoblja, kome pripadaju godine detinjstva i školovanja, osnovnog i gimnazijskog. Da li je Bujanovac – u Vašim pamćenjima – samo rodno mesto? Da li je, zapravo, Vaš pravi zavičaj – Leskovac, gde ste odrasli i gde ste se školovali? Kako ste u stvari proveli detinjstvo i godine školovanja do rata? Da li je rat prekinuo uobičajeno školovanje? Takođe, da li ste voleli školu? Kakav ste bili đak? Koji su vas predmeti privlačili? Da li ste se bavili i nekim drugim aktivnostima, vanškolskim, kako se to danas govori? Uostalom, kako ste – stekavši diplomu zrelosti – zamišljali svoje buduće godine?

Zvonko Marić

Za Bujanovac me ne vezuju nikakve uspomene. Ja sam tamo rođen, ali nekoliko godina po mom rođenju roditelji su napustili taj gradić i preselili se u Leskovac. Tamo sam živeo do odlaska na studije. Nadam se da me ne pitate za „muke mladog Vertera“, pošto su one opšte mesto i čar literature je u tome što ih može izraziti u nebrojeno formi.

Ostao mi je u sećanju jedan grad, nalik na druge u Srbiji toga doba, koji je sigurno imao svoju filozofiju palanke, ali, bar u mojoj porodici i u porodicama koje su je okružavale, osećali su su se potreba i napor da se preslikaju elementi života malih evropskih gradova i da se uspostavi veza sa velikim evropskim prestonicama. Po modi, po promenama u običajima, po literaturi koja se čitala, po svakodnevnim manirima, bili su vidljivi proboji onoga što dolazi sa Zapada. Postojao je, pored inteligencije, i sloj trgovaca, a na drugom polu bila je gradska sirotinja.

U živom sećanju mi je ostao internacionalni kolorit gradskog stanovništva. Ja sam učio da sviram violinu, a moj je učitelj bio Čeh. Bilo je mnogo medicinskih sestara – poljskih izbeglica, dosta Bugara, ali najimpresivniji deo bila je beloruska emigracija, sa kojom sam u više navrata saosećao. Oni su činili skoro većinu mojih profesora u gimnaziji. Nisu predavali samo predmete egzaktnih nauka, nego i jezike i istoriju.

Prva moja upućivanja u egzatne nauke  i interesovanja za njih proističu iz zanimanja moga oca. On je bio apotekar, imao je svoju apoteku i – po tadašnjem običaju da sva deca rade u roditljskim radnjama – ja sam počeo da radim u apoteci. Ubrzo, bar u praktičnom delu, za mene nije bilo tajni: naučio sam da pravim lekove po recepturama, skoro svu magistralu, i mogao sam ispravljati lekare kod slučajnih omaški u doziranju. Elementi apstrakcije, od tih prvih kontakata sa racionalnom komponentom života, bila su moja svakodnevnica.

Onda je došao rat. Normalno školovanje je prekinuto na više različitih načina. Dolazak nemačkih trupa bio je kao invazija Marsovaca – u dubokim slojevima sve se poremetilo, iako je grad naizgled pokušavao da živi u pozorištu zaborava. Pokreti stanovništva su bili skoro tektonski. Dolazak Srba iz Makedonije, južne Srbije i Kosova umnožili su broj tragičnih figura u mojoj najbližoj okolini. Pretpostavljam da odatle potiče u meni potreba da izvršim relativizaciju stvari za koje postoji uverenje da su stalne i večite.

Izdvojio sam samo početak ovog radio – portreta Zvonka Marića, kako bi obeležio godišnjicu njegovog rođenja. U budućim člancima biće predstavljeni i drugi, najzanimljiviji, delovi ovog intervjua.

Autor sajta

14 godina od smrti akademika Zvonka Marića

 

Danas se navršava 14 godina od smrti akademika  Zvonka Marića. Prelistavam “ Ogled o fizičkoj realnosti“ i po ko zna koji put postavljam sebi pitanje da li savremena fizička misao kod nas na odgovarajući način nastavlja da prati delovanje Zvonka Marića. Uvek optimista, verujem da je tako iako su standardi koje je on postavio izuzetno visoki. Da li dovoljno radimo?- ostaje odgovornost svakog ko se bavi fizikom. Uticaj celokupnog stvaralaštva Zvonka Marića je veliki i istovremeno predstavlja snažan podsticaj  razvoju  ne samo fizičke već i celokupne savremene  naučne misli u Srbiji. Oni koji poznaju delo ovog velikana znaju kolika je odgovornost ali i čast baviti se naukom u svakom smislu. Popularizacija nauke je danas izuzetno važna i zato je naša dužnost da to radimo neprekidno i da  i na taj način nastavimo delovanje Zvonka Marića.

Neka mu je večna slava!

mr Dragan Dimić

Profesor dr Nađa Marić: Projekt IMPULSE- Implementation of an effective and cost-effective psychosocial intervention for patients with schizophrenia in five low and middle income countries in South-eastern Europe

31. januara 2020. god. je objavljen izveštaj o dosadašnjem studijskom radu na projektu IMPULSE.

Profesor dr Nađa Marić je  glavni istraživač za Srbiju  internacionalnog projekta IMPULSE (2018-2021.god.)

Projekt IMPULSE (Uvođenje efikasne i isplative intervencije za pacijente s psihotičnim poremećajima u zemljama s niskim i srednjim dohotkom u jugoistočnoj Europi) je trogodišnji projekt koji finansira Evropska komisija u sklopu  inicijative Horizon 2020 . Cilj studije je olakšati razvoj DIALOG + , tehnološki zasnovane psihosocijalne intervencije, u pet zemalja jugoistočne Europe: Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Bivšoj jugoslavenskoj republici Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. Istraživači iz projekta IMPULSE žele, usvajanjem DIALOG +, poboljšati uslove osoba koje pate od psihoze i preovladati finansijske prepreke na koje nailaze u lečenju psihoze u gore spomenutim zemljama.

Izveštaj o radu projekta od 31 januar 2020. godine možete pročitati na linku: Study report31st of January, 2020

*Kosovo nije priznato od strane Srbije. (primedba autora sajta).

Translate »