Rodoslov porodice Maric

Rodoslov priredila Nadja Maric, bratanica Zvonka Marica .

Blagoje Marić sa suprugom Nadom i decom, Tijanom, Zvomkom i Peđom

“ Sto se tice deda Blagoja, on potice iz familije Maric koja je poreklom iz okoline Leskovca (ranije Stankovic-napomena: do promene prezimena doslo je tokom zivota mog pradede Alekse Stankovica – koga su zvali Mare, a nadimak je pretocio u prezime jer je, navodno bilo dosta osoba istog imena i sa prezimenom Stankovic.

Aleksa Stankovic  tj.  Maric ( 1856-1926, ozenjen sa Nastasijom-Sikom, 1860-1940 ),  je bio uzarski trgovac i ziveo je u Leskovcu. Blagoje Maric se skolovao prvo u Leskovcu, da bi u Zagrebu zavrsio Farmaceutski fakultet. Po zavrsetku studija i obavezne prakse ( krajem dvadesetih godina dvadesetog veka ) dobio je mogucnost da otvori svoju apoteku u Bujanovcu,  gde je ziveo nekoliko godina i gde su mu rodjena deca Tijana i Zvonko. Od 1933. godine zivi u Leskovcu, gde je otvorio jednu od tri apoteke u to vreme, u ulici koja se zvala Niska ( na samom uglu glavne ulice i one koja danas vodi prema glavnoj  posti ) . Apoteka je radila sve do nacionalizacije.
U Leskovcu mu se rodilo trece dete -Predrag. Supruga Nada iz Vranja bila je najmladja cerka Dobrice Milutinovica koji je poginuo u Prvom svetskom ratu. Zavrsila je uciteljsku skolu u Novom Sadu.

Zvonkova sestra Tijana je zavrsila Farmaceutski fakultet u Beogradu i trenutno je u penziji ( zivi u Beogradu ). Sestricina Ana zavrsila je isti fakultet i aktuelno vodi privatnu firmu i zivi u Beogradu.
Brat Predrag zavrsio je Medicinski fakultet, zatim specijalizaciju neuropsihijatrije, da bi se kasnije orijentisao prvenstveno na  akupunkturu. Jedan je od najzasluznijih za uvodjenje akupunkture na teritoriji bivse Jugoslavije. Osim strucnih publikacija, njegov stvaralacki opus obogacuju i dva romana. Ziveo je prvo u Leskovcu, zatim u Beogradu gde je i sahranjen. Snaja Milena je diplomirani  farmaceut, zivi u Beogradu,  sada je  u penziji.
Bratanica Nadja je lekar, psihijatar i doktor medicinskih nauka. Trenutno je asistent na Medicinskom fakultetu-zivi u Beogradu.“
Ovako je, ukratko, Zvonkova bratanica opisala porodicu Maric.
Na tome joj se zahvaljujem.

Zvonko-predsednik literarne sekcije leskovacke Gimnazije

Doprinos Zvonka Marica filozofiji nauke, savremena naucna kritika ocenjuje izuzetnim. Njegovi radovi iz filozofije i teorije saznanja ukazuju i na njegov veliki literalni dar. Lubav prema knjizi, negovana u njegovoj porodici, nastavila se i u gimnazijskim danima kad se Zvonko dosta angazovao u literalnoj sekciji. U knjizi „Sto godina leskovacke gimnazije (1879-1979) koju je izdala Gimnazija „Stanimir Veljkovic Zele“ u Leskovcu 1979.god se na strani 427 navodi:

“ Literalna sekcija“Vulovic“ je bila vazan factor u sprovodjenju ideoloskog politickog rada u gimnaziji. Sumirajuci rezultate za proslu skolsku godinu,istaknuto je da je sekcija odrzala 14 sastanaka na kojima je procitano 15 referata, 16 originalnih radova,3 kritike i 2 eseja ; u oblasti referata istakli su se Bogoslav Vasic, Miodrag Misic i Milos Jankovic, a najbolji esej dao je Jugoslav Rajkovic, dok se pravilnom kritikom istakao D. Stosic.

Predsednik literalne sekcije bio je Zvonko Maric,cijom je zaslugom ova aktivnost i postignuta.“

Do ovog clanka dosao sam ljubaznscu gospodje Irine Nesic iz Zavicajnog odeljenja Narodne biblioteke Radoje Domanovic Leskovac.