16 godina od smrti akademika Zvonka Marića

18. oktobra se navršava 16 godina od smrti akademika Zvonka Marića. Svake godine, na današnji dan,  potrebno je osvežiti sećanje na njegovu ličnost i delo. Zbog toga iz svoje magistarske teze izdvajam nekoliko pasusa koji opisuju jedan deo njegovog naučnog stvaralaštva:

“ Темељи Квантне механике су постављени у првој половини 20. века од стрaне Бора, Ајнштајна, де Броја, Шредингера, Хајзенберга и многих других физичара, а сама њена појава довела је до великих последица на теорију сазнања и филозофију које се односе на физику и уопште на људско знање.

То је навело Звонка Марића да изврши детаљну анализу сазнајних и филозофских утицаја појаве Квантне механике на физику и уопште на људско знање и напише монографију „Оглед о физичкој реалности“ . Монографија садржи два дела која су концептуално повезана. У првом делу се проучава проблем физичке реалности у класичној физици, и то у филозофији научног рационализма, филозофији конвенционализма, логичког позитивизма и конструктивизма. У другом делу се бави проблемом физичке реалности у Квантој механици.

Да би проблем физичке реалности проучио у потпуности Звонко Марић је детaљно проучио целокупна дела Алберта Ајнштајна , Нилса Бора , Ервина Шредингера , Луја де Броја и Планка . Као резултат  су настале студије , које је он написао о значају дела ових великих физичара за развој физичке мисли, а нарочито на њихову улогу у тзв. револуцији физике као науке у првој половини 20. века.

Марић је годинама био најистакнутија личност у теоријској физици код нас, што потврђују како његов научни рад  тако и ангажованост на вођењу и усмеравању теоријске физике у Србији . На његову иницијативу се на студије физике Природно математичког факултета уводи нови предмет – Квантна теорија поља, а Марић је био први предавач. Први слушаоци тога курса су постали  истакнути истраживачи у области квантне механике, физике елементарних честица и космологије.

Многи наши, данас истакнути физичари имали су у личности Звонка Марића не само инспирацију већ и особу којој су се могли обратити за консултације и савет као оријентацију за свој рад. Звонко Марић се оправдано сматра као оснивач двеју лабараторија теоријске  физике код нас, у Институту за физику и у ИБК Винча.

Почетком шездесетих година прошлог века Марић је почео сарадњу са нуклеарним физичарима из Института за нуклеарне науке у Орсеју, а почетком седамдесетих са сарадницима школе Луја де Броја, нарочито са Жан Пијер Вижијеом из Института Анри Поенкаре у Паризу. У нуклеарној физици Марић је примењивао добро проверене и утврђене методе и законе квантне механике. У школи Луја де Броја Марић је истрајно радио на отвореним нерешеним питањима заснивања квантне механике. Марићеви сарадници који су се касније укључили у ту сарадњу су данас способни да прате модеран развој ових истраживања који се везује за појмове као што су квантна интерферометрија, квантна оптика, квантни компјутери, квантна телепортација, квантно инжињерство. “

Neka mu je  večna slava!

15 godina od smrti akademika Zvonka Marića

18. oktobra se navršava 15 godina od smrti akademika Zvonka Marića. Ove godine je grad Leskovac posthumno dodelio Oktobarsku medalju Zvonku Mariću. Na svečanoj sednici Skupčtine grada 11. oktobra 2021. god. nagradu je primio direktor Instituta za fiziku u Beogradu, dr Aleksandar Bogojević.  Dobro  je da se Leskovac ipak setio svog velikog sugrađana i odao mu priznanje. Na trenutak se Zvonko vratio u svoj grad i, 15 godina nakon smrti, podsetio leskovčane na svoje delo koje je, nesumnjivo, izuzetno.

Na sajtu Instituta za fiziku u Beogradu, objavljen je članak o tom dogadjaju i mi ga prenosimo u celini:

89. godišnjica rođenja Zvonka Marića

2. novembra 2020. god. navršava se 89 godina od rođenja akademika Zvonka Marića.

Zvonko Marić sa bratom Predragom u Leskovcu

Zgodno je da pročitamo kakve je uspomene na rodni Bujanovac a zatim i Leskovac (u kome je proveo detinjstvo i đačko doba) nosio u sebi  Zvonko Marić. Na 50 godina od osnivanja Instituta Vinča na poziv Miloša Jevtića urednika emisije „Gost Drugog programa“ Zvonko Marić je bio gost. Ovaj intervju je objavljen u knjizi Miloša Jevtića „Razgovori sa Vinčancima“ . Deo tog intervjua  opisuje Zvonkove uspomene na detinjstvo, osnovnu školu i gimnaziju:

“ Miloš Jevtić

Hvala Vam što govorite za Radio Beograd, za ciklus emisija “ Gost Drugog programa“. Drago nam je što govorite u godini kada Institut Vinča, Vaš naučni zavičaj, slavi veliki i važan jubilej – 50 godina uspešnog i značajnog rada…Namera ovih razgovora je, inače, da se kroz njih predstave život i rad naših značajnih stvaralaca. To su, u stvari, razgovori – portreti. Otuda, ovaj Vaš radio – portret započinjemo molbom da se podsetite svog prvog životnog razdoblja, kome pripadaju godine detinjstva i školovanja, osnovnog i gimnazijskog. Da li je Bujanovac – u Vašim pamćenjima – samo rodno mesto? Da li je, zapravo, Vaš pravi zavičaj – Leskovac, gde ste odrasli i gde ste se školovali? Kako ste u stvari proveli detinjstvo i godine školovanja do rata? Da li je rat prekinuo uobičajeno školovanje? Takođe, da li ste voleli školu? Kakav ste bili đak? Koji su vas predmeti privlačili? Da li ste se bavili i nekim drugim aktivnostima, vanškolskim, kako se to danas govori? Uostalom, kako ste – stekavši diplomu zrelosti – zamišljali svoje buduće godine?

Zvonko Marić

Za Bujanovac me ne vezuju nikakve uspomene. Ja sam tamo rođen, ali nekoliko godina po mom rođenju roditelji su napustili taj gradić i preselili se u Leskovac. Tamo sam živeo do odlaska na studije. Nadam se da me ne pitate za „muke mladog Vertera“, pošto su one opšte mesto i čar literature je u tome što ih može izraziti u nebrojeno formi.

Ostao mi je u sećanju jedan grad, nalik na druge u Srbiji toga doba, koji je sigurno imao svoju filozofiju palanke, ali, bar u mojoj porodici i u porodicama koje su je okružavale, osećali su su se potreba i napor da se preslikaju elementi života malih evropskih gradova i da se uspostavi veza sa velikim evropskim prestonicama. Po modi, po promenama u običajima, po literaturi koja se čitala, po svakodnevnim manirima, bili su vidljivi proboji onoga što dolazi sa Zapada. Postojao je, pored inteligencije, i sloj trgovaca, a na drugom polu bila je gradska sirotinja.

U živom sećanju mi je ostao internacionalni kolorit gradskog stanovništva. Ja sam učio da sviram violinu, a moj je učitelj bio Čeh. Bilo je mnogo medicinskih sestara – poljskih izbeglica, dosta Bugara, ali najimpresivniji deo bila je beloruska emigracija, sa kojom sam u više navrata saosećao. Oni su činili skoro većinu mojih profesora u gimnaziji. Nisu predavali samo predmete egzaktnih nauka, nego i jezike i istoriju.

Prva moja upućivanja u egzatne nauke  i interesovanja za njih proističu iz zanimanja moga oca. On je bio apotekar, imao je svoju apoteku i – po tadašnjem običaju da sva deca rade u roditljskim radnjama – ja sam počeo da radim u apoteci. Ubrzo, bar u praktičnom delu, za mene nije bilo tajni: naučio sam da pravim lekove po recepturama, skoro svu magistralu, i mogao sam ispravljati lekare kod slučajnih omaški u doziranju. Elementi apstrakcije, od tih prvih kontakata sa racionalnom komponentom života, bila su moja svakodnevnica.

Onda je došao rat. Normalno školovanje je prekinuto na više različitih načina. Dolazak nemačkih trupa bio je kao invazija Marsovaca – u dubokim slojevima sve se poremetilo, iako je grad naizgled pokušavao da živi u pozorištu zaborava. Pokreti stanovništva su bili skoro tektonski. Dolazak Srba iz Makedonije, južne Srbije i Kosova umnožili su broj tragičnih figura u mojoj najbližoj okolini. Pretpostavljam da odatle potiče u meni potreba da izvršim relativizaciju stvari za koje postoji uverenje da su stalne i večite.

“

Izdvojio sam samo početak ovog radio – portreta Zvonka Marića, kako bi obeležio godišnjicu njegovog rođenja. U budućim člancima biće predstavljeni i drugi, najzanimljiviji, delovi ovog intervjua.

Autor sajta

14 godina od smrti akademika Zvonka Marića

Danas se navršava 14 godina od smrti akademika  Zvonka Marića. Prelistavam “ Ogled o fizičkoj realnosti“ i po ko zna koji put postavljam sebi pitanje da li savremena fizička misao kod nas na odgovarajući način nastavlja da prati delovanje Zvonka Marića. Uvek optimista, verujem da je tako iako su standardi koje je on postavio izuzetno visoki. Da li dovoljno radimo?- ostaje odgovornost svakog ko se bavi fizikom. Uticaj celokupnog stvaralaštva Zvonka Marića je veliki i istovremeno predstavlja snažan podsticaj  razvoju  ne samo fizičke već i celokupne savremene  naučne misli u Srbiji. Oni koji poznaju delo ovog velikana znaju kolika je odgovornost ali i čast baviti se naukom u svakom smislu. Popularizacija nauke je danas izuzetno važna i zato je naša dužnost da to radimo neprekidno i da  i na taj način nastavimo delovanje Zvonka Marića.

Neka mu je večna slava!

mr Dragan Dimić