By DRAGAN DIMIC
Milan Raspopović o Matematičkoj gimnaziji u Beogradu
Prenosimo članak objavljen u Politici u kojem se vidi još jedan aspekt rada Zvonka Marića-akademski predavač u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu.
SRPSKI MATEMATIČKI GEN
Milan Raspopović
Evropa, pa Srbija
Početak rada Matematičke gimnazije nije mnogo obećavao. Na prvi upisni konkurs 1966. prijavilo se samo troje učenika. Na ponovljena dva konkursa prikupili smo oko pedesetak, a planirano je 60. Zato je počela s radom 19, umesto 1. septembra kao sve škole.
Vremenom je postala magnet koji je sve više privlačio mlade talente.
Zašto je to škola od posebnog nacionalnog značaja?
Zahvaljujući jasno postavljenim ciljevima, organizaciji i metodima rada, strogoj selekciji učenika i kvalitetu nastavnog kadra, Matematička gimnazija se vrlo brzo uvrstila među najbolje škole te vrste u svetu. Od prvih dana u izvođenje nastave, pored stalno zaposlenih nastavnika, bili su uključeni univerzitetski profesori i institutski istraživači (Institut za matematiku SANU, Institut za fiziku, Institut za nuklearne nauke i tako redom). I to je jedinstven slučaj u svetu.
U Matematičkoj gimnaziji se, dakle, na delu ukrštaju obrazovanje i nauka. Koliko je to bilo plodonosno, najbolje potvrđuju rezultati učenika u nastavi, na prijemnim ispitima, na studijama (koje se završavaju i pre roka), prosečne ocene i broj osvojenih nagrada u zemlji i na međunarodnim takmičenjima.
Vest da je sedmoro naših učenika primljeno u Kembridž mogla je da iznenadi samo nedovoljno upućene. Pre desetak godina poznati kembrički profesori predložili su da učenici Matematičke gimnazije ne polažu prijemni ispit za jednu od najuglednijih visokoobrazovnih ustanova u svetu, što bi bio jedinstven slučaj.
Nema poznatijeg fakulteta i naučne ustanove u nas i svetu na kojima nisu naši bivši učenici: Oksford, Kembridž, Berkli, Harvard, Kolumbija, MIT, Prinston, Stenford, i to u svim naučnim zvanjima.
Zahvaljujući izuzetnim međunarodnim rezultatima, Matematička gimnazija je 1995. godine, u vreme sankcija (jedina u ondašnjoj Jugoslaviji), učlanjena u Evropski savet visokih sposobnosti (ECHA).
Ministarstvo prosvete je proglasilo školom od posebnog nacionalnog značaja 1996, što je ponovo potvrđeno 2007.
Najpre je priznanje stiglo iz Evrope, potom iz naše zemlje.
Mnogobrojne nagrade i priznanja, nažalost, nisu suštinski uticali na položaj Matematičke gimnazije.
Kako opravdati i objasniti da ni posle 45 godina uspešnog rada, nije potpuno rešen pravno-formalni status? Posebno ako se ima na umu da je pohađaju đaci sedmog i osmog razreda i učenici četvorogodišnje srednje škole.
Iz godine u godinu ponavljaju se nevolje s finansiranjem priprema i učestvovanjem učenika na takmičenjima u zemlji i inostranstvu.
U Zakonu o srednjim školama do sada nije omeđen nedeljni fond časova nastavnika po predmetima. Bilo je predviđeno 12 iz matematičkih disciplina, 14 iz fizike i informatike 14, a 16 iz ostalih predmeta sedmično. Takvu raspodelu nametali su: viši nivo nastave, stalno stručno usavršavanje nastavnika, pisanje zasebnih udžbenika, izrada nastavnih i stalno inoviranje planova i programa, veće angažovanje u pripremi, organizaciji i realizaciji takmičenja, specifični prijemni ispit… Sve to se, uglavnom, zanemaruje i svodi na standardne okvire.
Najzad, što nije nevažno, smatram nepravednim da nastavnici imaju primanja na nivou drugih škola.
———————————————————————-
Akademici predavači
U Matematičkoj gimnaziji se od osnivanja do današnjih dana poštuje načelo: budućem učeniku potreban je talentovan profesor. Zato nastavu izvode i poznati univerzitetski profesori i naučni istraživači.
Pored akademika Vojina Dajovića, predavali su: akademici Đuro Kurepa, Milo Marjanović i Zvonko Marić i profesori Jovan Malitić, Vladimir Mićić, Arif Zolić, Božidar Milić, Desanka Radunović, Neda Bokan, Zoran Kadelburg, Ljubomir Protić, Vladimir Dragović, Milutin Obradović i mnogi drugi.
Matematičku gimnazije više decenija pratio je naš poznati sociolog, akademik Radomir Lukić.
