82. godine od rođenja Zvonka Marića
Na danasnji dan, drugog novembra, 1931. god. u Bujanovcu je rodjen velikan srpske i svetske fizičke misli Akademik Zvonko Marić. Podsetimo se zbog toga nekih činjenica o porodici Marić, a koje su po mom mišljenju bile veoma značajne za formiranje Zvonkove ličnosti.
Otac Blagoje Marić, koji je u Zagrebu zavrsio Farmaceutski fakultet, posle obavezne prakse dobio je mogućnost da otvori svoju apoteku u Bujanovcu gde je proveo nekoliko godina i gde je rođen Zvonko (i njegova sestra Tijana). Međutim, već 1933. god. porodica Marić se seli u Leskovac gde otvara jednu od tri tadašnje apoteke u ondašnjoj Niškoj ulici. Stariji Leskovčani će se setiti da je to bila apoteka na samom uglu glavne ulice i one koja danas vodi prema Glavnoj pošti. U Leskovcu je rođen Zvonkov brat Predrag (Peđa) Marić. Majka Nada bila je rodom iz Vranja i zavrsila je Učiteljsku skolu u Novom Sadu.
1938. godine sagrađena je kuća u Leskovcu, koju su Leskovčani zvali „Marićeva Palata“, zbog izuzetnog arhitektonskog rešenja.
Ovo je današnji izgled „Marićeve Palate“
Detinjstvo Zvonka, Pedje i Tijane odvijalo se u jednoj intelektualnoj porodičnoj atmosferi u kojoj se negovala ljubav prema pisanoj reči, umetnosti i nauci. Svako od njih je odmalena svirao po jedan muzički instrument, Zvonko violinu, Pedja harmoniku a Tijana klavir.
Zvonko, Pedja i Tijana
O obrazovanju dece brižno su se starali otac Blagoje i majka Nada
Rat koji je ubrzo naišao, ostavio je posledice na porodicu Marić. Kada su jednom Zvonka pitali kako je uspeo da nauči toliko stranih jezika, on je odgovorio da su počeci bili nametnutni ratnim previranjima i promenom okupatora, tako da je bilo nužno da počne da ih uči zbog komunikacije. Apoteka je radila sve do nacionalizacije, medjutim porodica je nastavila da živi u duhu u kojem je to činila i pre rata.
Zvonko je osnovno obrazovanje stekao u OŠ „Vasa Pelagić“, a srednje u Gimnaziji „Stanimir Veljković – Zele“. Dar za percepciu estetike, obdarenost za matematičke i prirodne nauke, ljubav prema filozofiji uz njegov astetski način života, polako su formirali Zvonka kao budućeg naučnika. U Gimnaziji je počelo njegovo oblikovanje budućeg mislioca. Talenat za prirodne nauke nije ga ometao da se bavi literaturom i filozofijom, pa je tako u Gimnaziji bio predsednik literarne sekcije „Vulović“.
U Leskovačkoj Gimnaziji je 2008.god. postavljena spomen ploča Akademiku Zvonku Mariću, jednom od najboljih učenika koje je ona imala u svojoj dugoj istoriji.
Spomen ploča Akademiku Zvonku Mariću u holu Leskovačke Gimnazije
U razgovoru sa bivšim Zvonkovim komšijama u Leskovcu i njegovim školskim drugovima uvek sam nailazio na divljenje prema Zvonku. Možda je prikladnije reći „poštovanje“ Zvonka kao čoveka. Isticali su, osim njegove stvaralačke vrednosti, i njegovu ljubav prema „običnom“ čoveku i njegov veliki smisao za humor. Sve u svemu, volel su da kažu:“ bio je to DOBAR KOMŠIJA I ČOVEK!“
Posle završene Gimnazije, Zvonko upisuje fiziku na PMF-u Univerziteta u Beogradu i nastavlja da se oblikuje u ličnost i naučnika kakvog ga danas znamo.
Pokušao sam da , u kratkim crtama, osvetlim, sada iz jednog drugog ugla, Zvonka Marića i time mu odam poštovanje na dan njegovog rođenja.
mr Dragan Dimić, autor sajta.
