Prim.dr Predrag Marić -ponovo aktuelan
Prim. dr Predrag (Blagoje) Marić(1934-2002) neuropsihijatar i akupunkturista
Da i rutinski odlazak lekaru može da deluje inspirativno (u istraživačkom smislu) dokaz je ovaj članak i pretpostavljam, još mnogo njih u mom budućem istraživanju stvaralaštva još jednog vrhunskog intelektualca kojeg je dala porodica Marić. Reč je o Prim.dr Predragu Mariću inače rođenom bratu akademika Zvonka Marića kome je ovaj sajt i namenjen.
Iz neformalnog razgovora sa lekarkom saznao sam da trenutno specijalizira Kvantnu medicinu. Pošto je Kvantna mehanika oblast mog istraživačkog rada, to mi je tema razgovora bila bliska i interesantna. Međutim, kada sam joj pomenuo Zvonka Marića i njegov veliki doprinos Kvantnoj teoriji polja oduševljeno je pomenula Predraga Marića i akupunkturu. Reč je o knjizi „Akupunktura u psihosomatici“, izdatoj davne 1998. godine, čiji je autor Prim.dr Predrag Marić, a koju oni koriste u svojoj specijalizaciji. Na obostrano zadovoljstvo smo razmenili neke podatke o Predragu Mariću i njegovom pionirskiom radu (u tadašnjoj komunističkoj SFRJ) na povezivanju tradicionalne zapadne medicine i hiljadugodišnjeg istočnjačkog iskustva u lečenju bez medikamenata – akupunkture.
Izašao sam iz ordinacije sa informacijama koje su za mene bile novina ali i podstrek da se pobliže upoznam sa stvaralaštvom Predraga Marića. Uz pomoć interneta i prepiske sa kćerkom Predraga Marića, Doc.dr Nadjom Marić Bojović , uspeo sam da dođem do dosta podataka o, do tada meni malo poznatom, čoveku čiji je rad u medicini obeležio jedan vremenski period života Leskovca, Vlasotinaca, Beograda i bivše SFRJ u kojem je trebalo dosta volje i hrabrosti baviti se povezivanjem akupunkture sa tradicionalnom zapadnom medicinom. Još više me je (pozitivno) iznenadilo saznanje da je on bio i vrhunski intelektualac i veoma talentovani pisac. Bio je veliki prijatelj tadašnjeg disidenta Nikolaja Timčenka, koji je u Predragovom književnom radu prepoznao izuzetnan talenat i (po kazivanju Prof.dr Dušana Janjića, njihovog savremenika) podržavao ga u tome. Može se konstatovati da je velika šteta za našu kniževnost što je kasno počeo sa pisanjem.
Ostaje da se istraži koliko su druženje sa disidentom Timčenkom (vrhunskim intelektualcem, veoma cenjenom i uvažavanom u kulturnim krugovima bivše SFRJ ali i smatranim opasnim po tadašnji režim) i njegov istrajni rad na primeni akupunkture u tradicionalnoj medicini (gde je takođe nailazio na neshvatanje kolega) uticali na njegov životni put.
Preporučujem čitaocima da se preko linkova koje sam dao upoznaju sa biografijom i kratkim opisom njegovog naučnog i književnog rada, akupunkturom i kvantnom medicinom kao i ličnošću Nikolaja Timčenka (linkovi vode na Vikipediju).
U narednim člancima pokušaću da opširnije prikažem naučni i književni rad Prim.dr Predraga Marića koji ga svrstava u krug ljudi koje ćemo pamtiti. Možda o tome dosta govori zahvalnica koju je napisao u predgovoru svoje knjige „Pun mesec nad Vlasinskim jezerom“:
„Захвалница
Захваљујем пријатељима Благоју Станковићу, Борисаву Станковићу, Гуги Трајковић, Ивану Павлову, Kарлу Густаву Јунгу, Лао Це-у, Нади Милутиновић, Настасији Kарчић, Радовану Н. Kазимировићу, Томасу С. Елиоту, Селиму Месиревићу, Фјодору Достојевском и многим другим чије би набрајање премашило обим ове књиге, јер сам од њихових дарова, као зидар од опека, саградио ово здање. Имена сам поређао азбучно јер нас Бог тако познаје. Презимена му, колико знам, нису посебно важна.
Стварању ове књиге на специфичан начин допринели су и моји непријатељи чији је списак такође дугачак, углавном у равнотежи са првим, мада је било периода када ми је изгледало да их је много, небројано много више.
Не могу их именовати као сто сам набројао дванаест пријатеља, јер још нисам упознао структуру Сотониног штаба и само претпостављам да их је осамнаест –осамнаест антиапостола: три пута по шест. Kао 6 6 6.
Пријатељима захваљујем, а за непријатеље је као баjаги казна – успех мале Хајдучице.
Предраг Марић, 1998. “
mr Dragan Dimić
